Treća vojvođanska konvencija: Za bitno drugačije ustrojstvo Srbije

Učesnici 3. vojvođanske konvencije usvoji su danas u Novom Sadu rezoluciju u kojoj se traži izrada novog Ustava Srbije i redefinisanje ustavnog položaja Vojvodine. U dokumentu se navodi da Vojvodina želi bitno drugačije ustrojstvo Srbije, kao demokratske, građanske, sekularne i decentralizovane države, u kojoj bi Vojvodina imala "izvorni politički subjektivitet i regionalni identitet".

Ukazuje se da Vojvodina neće centralistički i unitaristički uređenu državu, partitokratsku vladavinu, monopol političkih partija, reinkarnaciju klerikalizma i rojalizma, dominaciju izvršne nad zakonodavnom i sudskom vlašću, "prosjačenje" pokrajinske administracije...

Skup u Sportsko-poslovnom centru "Vojvodina" otvorio je predsednik Inicijativnog odbora konvencije i bivši visoki komunistički pokrajinski funkcioner Živan Berisavljević, ističući da se radi o nastavku borbe za "istinsku autonomiju Vojvodine" dugu gotovo dve decenije.

"Počeli smo u Subotici početkom 2004, kada smo usvojili 'Subotičku inicijativu', a nastavili u Novom Sadu jula 2006. godine donošenjem 'Vojvođanske ustavne inicijative'. Sada je situacija nešto drugačija, pošto je u međuvremenu donet za nas neprihvatljivi Ustav Srbije", rekao je Berisavljević.

On je kazao da u Vojvodini niko i nikada nije tražio otcepljenje od Srbije, ali da je potrebno da dva konstitutivna elementa nekadašnje Jugoslavije postignu "novi istorijski dogovor" o stvaranju zajedničke države.

"U takvu redefinisanu Srbiju, kao složenu državu, verovatno bi moglo, jednom, da se vrati i Kosovo. Reč je, dakle, o unutrašnjem pitanju, s tim da bismo pomoć međunarodne zajednice zatražili jedino ukoliko otpori centralističkih snaga budu preveliki", zaključio je Berisavljević.

Sličnu ocenu izneo je i Slobodan Budakov, glavni idejni tvorac rezolucije, koji je takođe ukazao na potrebu "novog istorijskog dogovora ravnopravnih entiteta".

On je podsetio da je Vojvodina 1918. godine dobrovoljno prišla Srbiji i da ima pravo da kaže u kakvoj državi želi da ostane. A tu želju, prema njegovim rečima, mnoguće je definisati samo novim Ustavom Srbije. Učesnici 3. vojvođanske konvencije su bili lideri 10 stranaka autonomaške orijentacije i predstavnici sedam nevladinih organizacija, a u svojstvu gosta pojavio se i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Dolazak je bio najavio jedan od čelnika LDP-a u Vojvodini Đorđe Đukić, ali se nije pojavio.

Niko nije došao ni iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je na kongresu prošle nedelje takođe zatražila donošenje novog Ustava Srbije.

Pozdravno pismo učesnicima konvencije uputio je predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši navodeći, pored ostalog, da je "autonomija Vojvodine mera slobode svih građana Srbije".

(Tanjug)